Ljudi u  21. veku imaju širok izbor najrazličitijih vidova kontracepcije, tačnije sprečavanja neželjene trudnoće. Parovi koji prate menstrualni ciklus i izbegavaju plodne dane kao jedinu vrstu kontracepcije često pogrešno misle da period traje tačno 28 dana i da ovulacija nastupa tačno 14 dana od početka menstruacije. Međutim, ,ako ne želite trudnoću preporučujemo da obavezno koristite neki drugi vid kontracepcije.

Vrste kontraceptivne zaštite

Kontracepciju treba koristiti od početka seksualne aktivnosti sve do 6-12 meseci posle menopauze.

Postoje sledeće kontraceptivne metode:

  • Hormonalna kontracepcija
  • Intrauterina kontracepcija
  • Barijerna kontracepcija
  • Sterilizacija

Hormonalna kontracepcija

Saznanje da tokom trudnoće ne dolazi do ovulacije, dalo je ideju da bi stvaranje takvih okolnosti u organizmu žene moglo obezbediti sprečavanje neželjenog začeća. Realizaciju takve mogućnosti obezbedilo je otkrivanje hormona jajnika, estrogena i progesterona tridesetih godina prošlog veka. Sredinom prošlog veka uspešno su sintetisana jedinjenja slična prirodnom progesteronu koja deluju kada se koriste oralno, tzv. gestageni ili progestageni, nakon čega su se ispitivanja sa sintetičkim estrogenima i gestagenima, u različitim kombinacijama i koncentracijama, pokazala potpuno efikasna u sprečavanju ovulacije .Tako je 1959. godine registrovan prvi oralni hormonski kontraceptiv. Do danas je proizvedeno dosta različitih kontraceptivnih tableta. Kombinovana oralna kontracepcija (KOK) sprečava ovulaciju, utiče na karakteristike materične sluzokože u smislu nemogućnosti da se implantira oplođena jajna ćelija, smanjuje viskoznost cervikalne sluzi i umanjuje pokretljivost jajovoda. Uz to ima niz dobrih efekata na organizam, jer obezbeđuje redovne menstruacije, koje nisu obilne ni bolne. Smatra se da protektivno utiče na malignitete jajnika, endometrijuma i creva, a ne utiče na malignitete dojke. Preporučuje se zdravim osobama, a kontraindikovana je kod teških kardiovaskularnih oboljenja, tromboflebitisa, malignih oboljenja i nekih hroničnih ili autoimunih bolesti.

U hormonalnu kontracepciju spadaju i transdermalna kontracepcija (flaster) koja se primenjuje jednom nedeljno, kao i preparati sa dugotrajnim delovanjem poput injekcija, potkožnih implanta.

Intrauterina kontracepcija

Mnoge žene koje žele da se zaštite od neželjene trudnoće često zaziru od spirale, ali ovo je veoma bezbolan i pouzdan metod kontracepcije. Preporučuje se ženama koje na duži period žele da se zaštite od neželjene trudnoće. Postoji više vrsta spirala, pre stavljanja se obavljaju svi rutinski ginekološki pregledi, a samo postavljanje se vrši bez anestezije, bezbolno je i traje nekoliko minuta.

Barijerna kontracepcija

Upotrebom mehaničke ( barijerne) kontracepcije sprečava se ulazak spermatozoida u cervikalni kanal materice.Postoji nekoliko različitih tipova ovakve kontracepcije. Kondomi, muški i ženski, koje ne treba koristiti istovremeno. Dijafragma, koiju čini čvrst obruč preko koga je navučena gumena membrana i stavlja se vaginalno pre seksualnog odnosa, a ostavlja u vagini još najmanje šest sati posle odnosa. Cervikalna kapa pravi se od gume ili plastike u različitim veličinama i postavlja na grlić materice. Veoma retko se koriste.

Verovatno najpopularnija metoda kontracepcije jeste kondom za muškarce. Kondom je zaštita koja se stavlja pre seksualnog odnosa na penis u erekciji. Napravljen je najčešće od lateksa (latex) ili poliuretana (polyurethane) koji su izuzetno rastegljivi i sprečavaju odlazak semene tečnosti u vaginu. Ako se koriste pravilno kondomi pružaju zastitu u 98% slučajeva – sto predstavlja izuzetno visoku zaštitu od neželjene trudnoće. Izuzetno je bitno napomenuti da se kondomi ne upotrebljavaju samo u kontraceptivne svrhe, već pružaju izuzetnu zaštitu i protiv seksualno prenosivih bolesti kao sto su SIDA (AIDS, HIV infekcija), gonoreja ili kondilomi.

Kondom za žene se drugačije naziva femidom. U današnje vreme se retko koristi i nije tako rasprostranjen kao klasični kondom. Predstavlja zastitu od poliuretana koja se stavlja u vaginu pre početka odnosa tako da spoljasnji prsten ostane izvan vagine. Teže puca nego kondom za muškarce i efikasan je u 95% slučajeva.

Sterilizacija

Sterilizacija je operativni postupak kojim se muškarcu ili ženi definitivno oduzima reproduktivna sposobnost.U nekim zemljama definisana je kao metod kontracepcije Ustavom i zakonima,a u nekim se radi samo iz medicinskih razloga.Takođe su precizirani uslovi za njeno izvršenje. Ona se može izvršiti razboritoj, zdravoj osobi, starijoj od 35 godina pod uslovom da zahvat ne ugrožava život. Kod žena operacija podrazumeva podvezivanje ili resekciju jajovoda, a kod muškaraca vazektomiju ili resekciju semenovoda.