Zimsko doba pogoduje nastanku akutnih zapaljenskih bolesti respiratornog sistema – od obične prehlade, do upale pluća. Ova oboljenja mogu prouzrokovati brojni mikroorganizmima, najčešće, bakterije i virusi. Odrastao čovek oboli u proseku tri do pet puta godišnje. Mlađe žene, zbog bliskog kontakta sa decom koja su vrlo podložna ovim infekcijama, mogu oboleti od akutnih respiratornih infekcija i veći broj puta godišnje.
Ove bolesti dovode do opšteg pada imuniteta, a mogu dovesti i do komplikacija vezanih za urogenitalni trakt kod žene. Zato, vodeći se starom poslovicom „bolje sprečiti, nego lečiti“, želimo da vam damo nekoliko saveta kako da sačuvate zdravlje ovih meseci.
Unosite što više tečnosti
Pijte vodu, domaću supu ili prirodni sok, kako bi telo bilo dovoljno hidrirano. Uz dovoljno tečnosti, sluznice u telu će biti vlažnije, pa će i simptomi poput zapušenog nosa, ili bolnog grla biti manje izraženi. Takođe, mnoge neželjene bakterije u urogenitalnom traktu će na taj način biti uklonjene.
Odmarajte se
Kada osetite prve simptome prehlade, najbolje je da uzmete slobodan dan. Ljudsko telo se mnogo bolje bori sa prehladom i virusima ukoliko je odmorno. Jedan dan odmora na početku bolesti može da zameni najmanje sedam dana bolovanja ako se prehlada razvije.
Spavajte dovoljno
Retko ko spava dovoljno – idealno je sedam do osam sati. To omogućava hormonima da normalno rade, mišićima da se grade, a mastima da se sagorevaju, telo se obnavlja i sprema za dnevnu aktivnost. Nedovljno sna nepovoljno utiče na imuni sistem i može da ubrza razboljevanje. Ako osetite prve simptome prehlade, odspavajte osam do 10 sati, kako bi se telo lakše borilo.
Lekove pijte samo uz lekarsku preporuku
Antibiotici vam neće pomoći, ne uzimajte ih bez konsultacije sa lekarom. Glavobolju, bolove u mišićima i povišenu temperaturu možete suzbiti uzimanjem tableta paracetamola ili aspirina. Upotreba antibiotika je najčešće vezana upravo za terapiju akutne respiratorne infekcije. Antibiotska terapija, ukoliko je propisana od lekara, nužna je i korisna. No, ponekad može dovesti i do neželjenih efekata, naročito ako ju je potrebno ponavljati često.
Jedna od mogućih popratnih pojava lečenja antibiotikom, vezana je uz genitalni trakt žene. U vagini se nalaze zaštitni mikroorganizmi, većinom laktobacili. Njih nazivamo vaginalnom mikroflorom. Antibiotik, osim što uništava uzročnika bolesti, deluje i na zaštitne mikroorganizme. Mnoge žene tokom antibiotske terapije imaju pojačan vaginalni sekret, često neugodnog mirisa, peckanje ili svrab u genitalnoj regiji. Navedeni simptomi predstavljaju znake gljivične ili bakterijske upale vagine, koju treba lečiti pod nadzorom ginekologa.
Ma koliko pazili na sebe, nećemo se moći uvek zaštititi od bakterijske upale respiratornog sistema, a time ni zaobići lečenje antibiotikom. Međutim, mogućnost razvoja upale urogenitalno sistema, posebno vagine tokom antibiotske terapije, umanjuju probiotici.
Uzimajte vitamin C
Ovaj vitamin je vitalan za odbranu od infekcija. Najbolje je da ovaj nutrijent dobijete iz svežeg voća i povrća – ima ga dosta u kiviju, limunu, pomorandžama, paprici.
Pojačajte unos vitamina D
Dok za vitamin C postoje studije koje tvrde da on deluje preventivno na prehladu, ali i one koje to opovrgavaju, za vitamin D je dokazano da ubrzava oporavak. Uzimajte pojačanu dozu od 800 do 1.000 UI vitamina D.