Šta je to menopauza?
Menopauza, poznata i kao klimaks, je period koji traje od 15 do 20 godina (počinje najčešće između 48. i 50. godine) u kome žensko telo prolazi kroz tranziciju od sposobnosti za reprodukciju do nesposobnosti za istu. Mnoge žene, kada uđu u menopauzu, odnosno klimaks, počinju da primećuju razne promene, pre svega valunge, odnosno talase vrućine, nesanicu, česte promene raspoloženja, razdražljivost, lošiju koncentraciju, depresivnost, ne mogu da uživaju u seksu jer im je vaginalna sluzokoža suva, infekcije na genitalnim organima sa kojima se ranije nisu susretale i razne druge simptome. Zato su ginekolozi naše ordinacije tu da Vam pomognu u ovom veoma složenom i teškom procesu.
Žene ne ulaze direktno u menopauzu. Pre ovog razdoblja javlja se perimenopauza koja obuhvata nekoliko godina pre poslednje menstruacije. U tom periodu događaju se mnoge promene u organizmu žene – hormoni ne rade uobičajeno, nema ovulacije, neredovne su menstruacije ili učestalije krvarenje. S obzirom na to da nema dovoljno polnog hormona, estrogena, javljaju se i druge neuobičajene promene u metabolizmu, na koži, kao i u raspoloženju.
Biološki, iako žena stari hipofiza nastavlja normalnu proizvodnju FSH i LH. Međutim, jajnici stare i postaju manje sposobni da odgovore na hormone hipofize. Tako je glavna biološka promena za vreme klimaksa starenje jajnika sa propratnim opadanjem proizvodnje njihovih glavnih podukata: jajnih ćelija i hormona estrogena i progesterona. Jajnici postaju manje sposobni da odgovore na FSH i da stvore jajnu ćeliju i oslobode je. Hormonalne promene u menopauzi uključuju opadanje nivoa estrogena i progesterona i hormonsku neuravnoteženost.
Fizički simptomi menopauze uključuju “nalete vrućine”, glavobolje, vrtoglavice, drhtavicu, i bolove u zglobovima. Dugoročni efekat opadanja nivoa estrogena je osteoporoza (porozne i krte kosti). Nalet vrućine je verovatno najpoznatiji simptom. Opisan je kao iznenadni talas vrućine iz stomaka na gore. Žena može pocrveneti i preznojiti se, kada nalet prođe može se osećati jeza i drhtavica. Naleti mogu trajati od nekoliko sekundi do pola sata i mogu se događati nekoliko ili mnogo puta dnevno. Takođe, mogu se događati i noću i time izazivati nesanicu. Neugodnosti menopauze leče se estrogenskom terapijom obavezno pod nadzorom lekara u našoj ordinaciji.
Seksualnost i menopauza
Ne posvećuje se dovoljno pažnje problemima koji mogu nastati u seksualnom životu žene tokom menopauze. Zbog nedostatka estrogena vaginalna sluzokoža postaje suvlja i tanka. U takvoj situaciji žena je više podložna infekcijama, koje ranije nikada nije imala. Infekcije nastaju upravo zbog istanjene sluzokože i promenjenog Ph faktora, odnosno kiselosti vagine i mokraćnih kanala. Ukoliko do infekcija dođe, uzimanje antibiotika nije preporučljivo.
Nekoliko lekova postoji, uključujući estrogensku terapiju i korišćenje veštačkih lubrikanata. Na žalost, neke žene ne komuniciraju sa svojim partnerima o ovoj neugodnosti niti odlaze kod lekara, umesto toga pate tiho i stvaraju averziju prema seksu.
Ukoliko se doživi na pravi način i tegobe eliminišu, i ovaj period u životu žene može da bude izuzetno lep. Tokom menopauze žena je oslobođena straha od neželjene trudnoće, zbog čega bez opterećenja može da uživa u seksu. Zdrava ishrana i brojni tretmani omogućavaju da se žena i u pedesetim godinama oseća mlado, željna da živi punim životom.
Psihološke promene
Menopauza je prirodni proces koji se ne može izbeći, ali se tegobe mogu uspešno ukloniti, uz bitno poboljšanje zdravstvenog stanja i kvaliteta života.Psihološke promene nisu za zanemarivanje u ovom periodu života žene, naprotiv, žene se žale na gibitak samopouzdanja i osećanja ženstvenosti i zbog toga imaju negativnu sliku o starosti.
Žene u menopauzi pokazuju uglavnom povećanje u samo pet kateogorija psiholoških simptoma: glavobolja, iritabilnost, nervoza, osećaj tuge, i osećaj gušenja. Poteškoce u menopauzi jedni tumace biologijom, hormonima, a drugi kulturom i postavljenim očekivanjima. Iz bioloske perspektive simptomi menopauze pojavljuju se kao posledica hormonskog stanja, nižeg nivoa estrogena ili hormonske neravnoteze. Sa druge strane, postoji jaka kulturalna predrasuda prema ponašanju u menopauzi. Tako da se svako drugačije ponašanje pripisuje tome. Takođe postoji kulturalni stereotip o “sindromu napustenog gnezda” – deca napuštaju dom i uloga majke se završila tako da žene postaju depresivne.