Biopsija grlića materice je intervencija kojom se mogu utvrditi prekancerogene promena kod žena u ranoj fazi.
Ukoliko lekar kolposkoskim nalazom utvrdi postojanje neke od atipičnih kolposkopskih slika među ženama poznatije kao „ranice“ na grliću materice, uz ostale sumljive karakteristike ovih promena (neravne, nepravilne, iznad nivoa okolne sluzokože, brze i jake reakcije na sirćetnu kiselunu, čudan izgled) kao i PAPA test, on će se odlučiti za biospiju grlića materice. Najčešće atipične slike podrazumevaju:
- Mozaik – Posmatran kolposkopski, mozaik se najčešće nalazi na ivici zone transformacije, ima belo-žućkastu boju i vidi se u najraznovrsnijimoblicima. Nakon premazivanja3% sirćetnom kiselinom mozaična slika se vidi mnogo jasnije, poljai kapilari su bolje izraženi i imaju izgled nabubrelosti.
- Punktacija ili baza –Ovo je lako prepoznatljiva promena pri kolposkopskom pregledu. Popremazivanju grlića materice sirćetnom kiselinom uočava se beličasto-žućkasta površina sa crvenim tačkama koje predstavljaju dilatirane, elongirane, nepravilne, terminalne krvne sudove, složene u karakterističnu slikupunktacije.
- Leukoplakija – Kolposkopski se leukoplakija lako dijagnostikuje kao jedna svetla mrlja, ali je bez histološkog pregleda nemoguće odrediti dali se radi o histološki atipičnom epitelu i u kojem stepenu je zahvatio tkivo.
- Aceto white (beli) epitel – Ponanošenju sirćetne kiseline dolazi do koagulacije proteina ćelija iabnormalni epitel postaje beo. Uočava se oštra granicu izmeđunormalnog i abnormalnog epitela, kao i krvne sudove koji postaju jasniji.
- Atipična vaskularizacija – Atipična vaskularizacija odlikuje seiregularnošću u veličini, obliku, toku i aranžiranjukapilara, a interkapilarna distanca je mnogo veća nego ona kojunalazimo u normalnom epitelu. Mreža krvnih sudova je bizarnog izgleda.Pri pregledu se ne meri distanca, nego se iskustvom upoređuje deo atipične vaskularizacije sa delovima normalnog epitela. Teškaatipija i bizarnost oblika krvnih sudova može ukazivati na mikroinvazivni iliinvazivni karcinom.
Svaka od gore navedenih atipičnih kolposkopskih slika ukoliko iskusan kolposkopičar utvrdi da nemaju suspektan izgled i uredan PAPA test (II grupa), ne mora obavezno zahtevati biopsiju, već samo praćenje. Cilj svake biopsije grlića materice jeste otkrivanje prekanceroznih promena u ranoj fazi bolesti i njihovo lečenje koje je tada najuspešnije.
Radi se o uzimanju delića tkiva sa mesta na grliću materice koje je na kolposkopskom pregledu izgledalo sumnjivo, zarad otkrivanja tipa ćelija. Biopsija se vrši u lokalnoj anesteziji, brza je i praktično je bezbolna.